Teorijski gledano, prolazak motociklom kroz krivine je jednostavan proces i čista fizika.
U praksi, većina nesreća gde je učestvovao samo motociklista je tzv. “ispravljanje krivine”.
Da bi se savlada krivina potrebno je:
-Izabrati adekvatnu poziciju motocikla u kolovoznoj traci
-Imati efikasno vođenje motocikla pogledom
-Koristiti tehniku kontra upravljanja
Sve je jasno, više puta pročitano u mnogim drugim tekstovima na ovu temu.
Kako nastaje problem?
Neposredno pred krivinu i najmanja greška, inicira sekvencu ispravljanja krivine i eksponencijalno raste. Što korekcija putanje traje duže ili je nema, situacija postaje sve gora i gora. Postoji nekoliko faktora koji utiču na gore pomenuto:
1. Prebrz ulazak u krivinu
Brzina kojom ste ušli u krivinu prevazilazi vaš nivo veštine ili mogućnosti motocikla. Isključivo greška motocikliste. U većini slučajeva, dobri vozači uspevaju da se izvuku. Mogućnosti motocikla i guma su veće nego što većina misli.
2. Loša pozicija u traci
Problem nastaje kada se u krivinu ulazi previše ka unutra. Plašljivi motociklisti obično prilaze krivini od sredine ka unutra čime čine putanju kroz krivinu oštrijom bez potrebe.
3. Pogled
Usled neadekvatne pozicije motocikla pred krivinu, skraćuje se pregled i vidno polje. Bez preglednosti i pogleda koji seže kroz krivinu nema efekasnog prolaska.
4. Pogrešan tajming kontra upravljanja
Previše rano ili kasno kontra upravljanje, kao i prejaka ili slaba reakcija na upravljaču dovodi do problema na izlazku iz krivine.
5. Prerani apeks
Apeks je geometrijski centar krivine. Prerano skretanje ka apeksu rezultira da će motocikl biti usmeren na suprotnu traku ili ivicu puta na kraju krivine. Pogrešan apeks zahteva još jedno skretanje odnosno korekciju putanje.
6. Mentalna blokada
Kada postane očigledno da ste zabrljali, strah i neodlučnost preuzimaju kontrolu te u takvom stanju donošenje ispravnih reakcija i odluka je znatno otežano.
7. Fiksiranje pogleda
Panika tera motociklistu da fiksira pogled na prepreku, odnosno ogradu, nadolazaće vozilo, itd. Motocikl ide tamo gde gledate a ljudi su programirani da gledaju u ono čega se plaše.
8. Ukočenost mišića
Panika, pored fiksiranja pogleda, rezultuje da se mišići stegnu, odnosno da se telo kompletno ukruti spremajući se za najgore. U takvom stanju je nemoguće izvesti bilo koju tehniku skretanja.
9. Loš položaj tela
Generalno, loš položaj tela samo po sebi, nije krucijalan faktor za ispravljanje krivine. Međutim, korišćenje težine tela za skretanje bez kontra upravljanja je loša tehnika. Jednako su loši oni koji prebacuju težinu da bi dobili na skretanju, kao i oni koji se naginju kontra iz straha od nagiba.
10. Panično kočenje
Panično kočenje je najgora reakcija u krivini. Iz straha, grabež kočnice i sila kočionog sistema definitivno će oduzeti svu trakciju pneumatika rezultirajući garantovanim proklizavanjem.
Šta da radim?
Postoji i drugi faktori koji utiču a nismo ih naveli. No, ovo su jedni od glavnih činilaca. Ispravljanje krivine je poput domino efekta, jedna greška, povlači drugu i sve brže i brže dolazi do padanja svih domina.
Razumevanje ovih faktora i njihovo eliminisanje je veoma teško. Najbolji recept je da krivinama pristupite sporije i praktikujete tehnike i vežbe vezane za skretanje pri svakoj vožnji. Nikada nećete u potpunosti savladati krivine ali ćete znatno smanjiti rizike.
2wheelsReport 