Yoshimura – od lokalnog majstora do legende

U svetu motociklizma metalna pločica “Yoshimura” označava najkvalitetnije izduvne sisteme,

Yoshimura full exhaust system

prestižno i veličanstveno, agregati oslobađaju svoj potencijal predivnom bukom. Pri svakom okupljanju, “Yoshimurin” auspuh

Hideo Yoshimura u svojoj radionici

privlači pažnju uz kliše pitanja koja su dosadile i Bogu. Ogromna reputacija i eksluzivnost nije stečena za godinu dana, niti je pojava uzrokovana ogromnim cenama auspuha već radom, sposobnošću i                                                                                                            entuzijazmu jednog čoveka.
Začetnik kompanije je Hideo Yoshimura.
Hideo je rođen 8. oktobra 1922. godine u gradu Fukuoka, Japan. Bio, jedan sasvim običan omladinac kome će II. Svetski rat oblikovati život. Za mnoge tragedija, za Hidea životni uspeh i mesto u istoriji motociklizma. Regrutovan je kao pilot mornarice no, zbog nesreće koju je doživeo spuštajući se padobranom, biva premešten na poziciju avio – mehaničara.

Igrom slučaja, Hideo je preživeo stradanje i razaranje Japana koji sada mora da se izdigne iz pepela. Za “Yoshimuru” početak će biti u radionici Hideovog starijeg brata. Mala radionica pored Itamura vazdušne baze  veličine od svega 20 kvadrata opremljena aparatom za varenje, strugom i glodalicom postaje Hideov dom.
Amerikanci koji su nakon rata ostali u Itamuri pri službi, kupovali su svakakve jeftine motocikle kojima je potreban servis, podešavanje, popravke, dok su oni sa tada jedinim respektabilnim motociklima poput “Triumpha”, “BSA” želeli i povećanje performansi. Hideo je tokom službe postao vrhunski avio-mehanicar i kao takav postao je, kako bi rekli “popularan majstor” u kraju. Bez preterivanja, za Hidea, nakon avionskih motora, motocikl je bio, lego kockica.

https://i0.wp.com/www.warbirdphotographs.com/MOF-2/M-Zero-Sakae21-1s.jpg

Motor japanskog lovca Mitsubishi Zero SAKAE 21

Izuzetna moć improvizacije, veštine i “osećaj za mašinu” krasile su Hidea. Uspevao da izrabljenim alatom,  učini stare sklopove kao novim. Možda i jedini čovek koji je umeo ručno da izradi i modifikuje bilo koji deo agregata, bilo da se radi o dekli, karburatorskoj dizni pa čak i bregastom vratilu. Poznat po tome, posao malene radionice se brzo širio, te će 1955. godine na periferiji Tokija nastati ponovo mala radionica sada oficijalno kao “Yoshimura Racing”. Firmu čini Hideo sa porodicom. Njegova žena, pravi kalupe za izduvne sisteme, ćerka se stara o administraciji, sin Fuijo, radi zajedno sa ocem i uči zanat od najboljeg. Posao cveta, tim se širi i ubrzo broji 10 članova. Za Hidea i porodicu to nije bilo olakšanje. Slobodnog vremena nije bilo, spavao je 3-4 sata maksimalno a vreme za vožnju motocikla, svodilo se na minute. Van radionice, vrednog japanca ste mogli videti kako vozi motocikl stotinak metara u krugu oko firme noseći famoznu “NGK” kapu po kojoj je bio poznat. Imao je toliko strpljenja i volje za radom, da je po ceo dan umeo da bavi izradom bregaste, iznova podešavajući alat, iznova montirajući u agregat i iznova podešavajući tajming otvaranja i zatvaranja ventila. Jednom, dva puta, tri puta sve dok ne dobije rezultate. Nije odustajao od postizanja željenih rezultata i perfomansi koje su, sudeći po svemu, bile visokog standarda.

Do početka “70-ih “Yoshimura” je već respektabilna finansijski stabilna i jaka firma. Tih godina japanski proizvođači (Kawasaki, Honda, Suzuki, Yamaha) rapidno rastu na tržištu Amerike kultnim modelima kao što su “Kawasaki Z1”, “Honda CB750 Super Four”, kojima započinje era sportskih motocikala visokih performansi. Hideo uviđa potencijal za širenjem posla i firmu premešta u Los Angeles gde neće biti potrebno dugo da “Yoshimura” stekne jaku reputaciju čineći tada brze motocikle, još bržim.

Oktanska zavisnost se širi Amerikom, organizuje se veliki broj trka na lokalnom i klubskom nivou uz nekoliko trka godišnje koje su organizovane od strane AMA profesionalne trkačke organizacije.  Na trci koju je organizovala ista 1973. godine pobeđuje Yvon Duhamel vozeći “Yoshimura Kawasaki Z1” što je prva zvanična pojava “Yoshimure” na nacionalnom nivou.
Do 1976. godine AMA Superbike Racing  postaje nacionalna klasa u kojoj je najveća zverka Hideo na čelu “Yoshimure” koristeći “Kawasakije Z1”.

Yvon Duhamel na Yoshimura Kawasakiju Z1

Još veću popularnost i ekspanziju “Yoshimura” iskusiće sa tada novim “Suzukijem GS750S” koji je bio poprilično bolja osnova za modifikacije od ostalih “japanaca”. Yoshimura Suzukija vozio je Wes Cooley koji osvaja dve titule 1979. i 1980. godine.  Model “GS750S” postaje izuzetno popularan ostvarajući veliki uspeh na tržištu.
Suzuki shvata da je za uspeh u velikoj meri zaslužna “Yoshimura” te postaje fabrički tim i dobija punu podršku “Suzukija”.

U tom periodu, možda najznačajnija godina za tim bila je 1978. kada će tim “Yoshimura” osvojiti čuvenu Daytonu sa Steve McLaughlin-om za kormanom “Suzukija”. U naredne četiri godine “Yoshimura” će dominirati šampionatom osvajajući uzastupne titule i postati prvi tim koji će osvojiti ceo podijum od 1. do 3. mesta.

Međutim, uprkos uspehu 1977. godina je umalo bila pogubna za “Yoshimuru”. Naime dok je Hideo testirao agregat motocikla na dinamometru iz starog rezervoara automobila koji je služio za napajanje iscurilo je gorivo koje se pod nesrećnim okolnostima zapalilo. Junački, Hideo je zgrabio upaljeni rezervoar i izbacio ga na ulicu pri čemu je doživeo teške opekotine. Hrabrost i požrtvovanost ga je umalo koštala života. Incident se desio pred pripreme za Daytona trku. Da je radionica izgorela zajedno sa motociklima i opremom, to bi verovatno značilo kraj za “Yoshimuru” koja bi poput pepela odletela u zaborav. Hideo je uprkos teškim povredama insistirao da tim bez njega nastupi na Daytoni. Bolje reći, za “Yoshimuru” to nije bio tim, već porodica.

Wes Cooley

Nastupili su na “Suzukiju GS1000” a tim je sačinjavao Wes Cooley za upravljačem motocikla,
Hideova ćerka Yumiko, udata za Shouhei Katoa koji je vodio  “Yoshimura Parts Shop” u Kanagawi,  starija ćerka Namiko, udata za Mamoru Moriwakija vlasnika “Moriwaki Engineering” u gradu Suzuka. Moriwaki je danas veoma jaka i uspesna kompanija koja proizvodi trkačke motocikle i komponente.
Inače, oba Hideova zeta su bili vrhunski trkači i tjuneri.

Upravo posle Daytone, “Yoshimura” izduvni sistemi postaju veoma popularni i sve do danas popularnost ne jenjava. Naime, posebno razvijen izduvni sistem ugrađen je na “GS1000”, koji je stvorio špekulacije među konkurentskim timovima. Tim “Yoshimura” je optužen da koristi nešto suprotno propisama, jer su bili prebrzi i neuhvatljivi za konkurenciju. Od toga dana, “Yoshimura” počinje da raste kao globalna kompanija.

Hideo sa ženom

Hideo Yoshimura preminuo je od raka 1995. godine. Kompaniju je nasledio njegov sin Fujio koji je i njen CEO. Yoshimura danas važi za jednu od najjačih kompanija u moto industriji trkačkih komponenti. Danas “Yoshimura” posluje komercijalno na globalnom nivou u skladu sa tržištem. Fantastična i neponovljiva životna priča jednog čoveka i jedne porodice. Priča o volji, zelji, radu i istrajnosti. Sve u vezi sa Hideom bilo je veličanstveno i časno. Kada god ugledate “Yoshimura” auspuh na motociklu, svojim zvukom i pesmom, on vam kazuje da je za uspeh potrebna velika volja, žrtva, rad i posvećenost porodici koja mora da funkcioniše nesebično kao celina, iz koje polazi i nastaje sve. Neponovljiva, “Yoshimura”.

 

Aleksandar Stojanović.
2WheelsReport

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s